• naslovna
• KONCERTI
• izlozbe
• promocije
• MI MAGAZIN
• televizija
• GOSTOVANJA
• kontakt

Nenad Stanković organizuje već devet godina Festival novog srpskog filma u Kanadi, izdaje magazin na srpskom jeziku i dovodi pozorišne predstave iz Srbije. Sve to radi sam, bez pomoći zvaničnih institucija. Tvrdi da publike ima i da je kultura ta koja okuplja narode sa ovih prostora. Pročitaj

/svetsko a naše/

Autor: Marina Bulatović i Gordana Jočić

Nenad Stanković organizuje većdevet godina Festival novog srpskog filma u Kanadi, izdaje magazin na srpskom jeziku i dovodi pozorišne predstave iz Srbije. Sve to radi sam, bez pomoći zvaničnih institucija. Tvrdi da publike ima i da je kultura ta koja okuplja narode sa ovih prostora.

Kada se kaže Kanada prva asocijacija jeste da je za jednu generaciju emigranata ona bila obećana zemlja. Među onima koji su početkom devedesetih godina prošlog veka odlučili da započnu novi život u ovoj dalekoj zemlji je i Nenad Stanković. „Naoružan“ diplomom Fakulteta dramskih umetnosti i bogatim novinarskim iskustvom, radeći kao grafički dizajner relativno brzo se snašao.

U vreme bombardovanja Srbije 1999. godine pokreće časopis na srpskom jeziku „Mi magazin“, koji uređuje i izdaje. Uz finansijsku pomoćpreduzetnika poreklom sa naših prostora, organizuje većdevet godina Festival novog srpskog filma. Pored toga, Nenad Stankoviću Toronto redovno dovodi i pozorišta iz Srbije, a violinisti Stefanu Milenkoviću do sada je organizovao pet koncerata. Šesti po redu Stefanov koncert u Kanadi održaće se 12. aprila u Vankuveru. Sve to donelo mu je nezvaničnu titulu ambasadora srpske kulture u Kanadi.

- Pomalo je čudna naša emigracija u Kanadi. Ja bih je opisao kao totalno razbijenu, podeljenu vertikalno i horizontalno, na ove preko Drine i na one iza Drine, na leve i desne, i one koji su većpolitički mrtvi, ali još uvek žive u nečijim glavama. Svi pokušaji da se to promene propali su - kaže odmah na početku razgovora Stanković. Ono što ih, ipak, na neki način sve okupi jesu kulturna dešavanja. Kako kaže, postoji jedan krug ljudi, koji je naviku odlaska u pozorište, na koncerte, filmske projekcije poneo iz Srbije. Sadržaji koji ih interesuju su različiti.

I pored toga što radi sam, bez pomoći države, sa skromnim marketingom, uspe da okupi i po 1.500 ljudi na jednom mestu što je pravi uspeh. Ne bez gorčine naglašava da bi publike bilo više kada bi iza sebe imao neku instituciju. Kao primer dobrog funkcionisanja dijaspore navodi primer Festivala jevrejskog filma koji se u Torontu održava uz ogromnu finansijsku pomoćdržave Izrael. Stankovićkaže da često ima osećaj da radi nešto čime bi trebalo da se bavi država.

- Godinama pokušavam da ukažem na to da je ono što ja radim, ustvari, prilika da država vidi značaj u kulturnoj razmeni. Ne samo ekonomija, kultura je ta koja može da nas poveže sa svetom, priča Nenad.

Svake godine u Beograd dolazi u vreme održavanja FEST-a, kako bi pogledao filmove za svoj Festival novog srpskog filama. Smatra da u Srbiji ne postoji filmska industrija i da je srpski film danas praktično “porodična manufaktura”, tako da nije moguće praviti selekciju srpskog filma, tako da razmišlja da svoj festival preimenuje u Festival filma Jugoistočne Evrope. U Kanadi postoji, s druge strane, interesovanje za našim filmom.

- Postoji publika, ali ne postoji način da se to iskoristi kako bi se napravila spona dijaspore i Srbije. Sve se svodi na privatnu inicijativu. Evo primera Toronta, gde 10 odsto publike Festivala novog srpskog filma čine pripadnici nekih drugih etničkih zajednica. To su ljudi koji po inerciji idu da vide nešto drugačije što nije, na primer, holivudski film koji je, inače dominantan. Tamo je nemoguće da strani film uđe u redovnu bioskopsku distribuciju zbog ekonomskih razloga, kategoričan je Nenad Stanković.

Po njegovim rečima ono što on radi nije samo biznis, mada ga sve okolnosti navode na to da radi kao distributer i da postavi sebi pitanje da li postoji interes da se srpska kultura napolju prezentira na jedan drugačiji način.

- Kako ja to radim? Sve finansiram sam, a troškove pokrivam od prodaje ulaznica i od malih sponzora. Tu nema prostora da ja sebi postavim pitanje kako ću to da prezentujem u široj američkoj ili kanadskoj javnosti. To treba da radi neko drugi, ne samo organizator ili producent. Sada biram samo predstave koje garantuju uspeh. Samo u tom slučaju sam siguran da će publika da dođe, ali ni to ne znači da ću imati profit. Država je ta koja bi trebalo da vidi svoj interes u prezentaciji srpske kulture u svetu i da ovakve i slične kulturne manifestacije reklamira u kanadskim i američkim medijima, kaže Stanković.

Srbi i Muslimani zajedno

Predstava Zijaha Sokolovića “Kabare, kabare” čije je gostovanje u Torontu organizovao Nenad Stankovićvidelo je oko 800 ljudi.

- Bila je to Jugoslavija u malom. Došli su i Srbi i Muslimani. Interesantna je bila ta publika. S jedne strane su sedeli Srbi, s druge strane Muslimani. Moderno obučene i žene sa marama na glavi, na dve strane. Bilo je to prvi put da su se oni zajedno našli na jednom kulturnom događaju. Emocija je bila zajednička. Za mene kao organizatora to je nezaboravno veče. Planiram još jedno gostovanje Zijaha Sokolovića, ovoga puta sa predstavom “Medved”, po pripoveci Čehova, i nadam se da će i ona naići na dobar prijem.

Boban Ilić u galeriji Progres u Beogradu

Nenad Stanković planira da srpskoj kulturnoj javnosti prezentuje i ono što rade naši uspešni umetnici u Kanadi i Americi.

- U aprilu 2010. godine u mojoj organizaciji biće otvorena izložba najuspešnijeg i najbolje plaćenog srpskog vajara u Americi Bobana Ilića iz Čikaga. Beograđani će tako moći da vide monumentalne skulpture ovog umetnika, izlivene od kašika.

naslovna

POGLEDAJ